22.2.09

Nju za gradonačelnicu!

Objavio damir šarac |

U mome gradu na vidiku su izbori. Sad je nova moda; više niko ne šljivi stranke, napet je samo prvi čovik. Dnevno bar pet puta u uvu isto pitanje – a za koga si ti?

Onaj šta te pita ima svoga kandidata, ali eto, želi čut i o ovima drugima nešto, jer nikad ne znaš… I šta reć? Ka i uvik – neman pojma! Tri su izbila na čelo svojih kolona; Kuret, Kerum i Ostojić, imena su koja će nan se do izbornoga kružića popet na vrj glave. Za svakoga bi moga nać sto dobrih riči i isto toliko loših. Svakome od njih zamiran puno toga, ali virujen i da svako mora dobit šansu, mora bar misec dana radit neki posal da bi znali kakvi je. To šta je Kerum poduzetnik ne mora nužno bit loše. I Ante Bajamonti je bija bogatun, likarstvon za koje se školova bavija se kratko. Draže su mu bile dionice i građevine, a računi mu nisu prolazili Austro-ugarske revizije, politički neprijatelji su ga optuživali za mutikaštvo. Pa je osta zapamćen ka poteštat koji je od prašnjave varošice učinija grad; donija mu vodovod, teatar, lukobran, plin, Prokurative… Zapleten u velike računice, svoje je bogatstvo spiska. I poslin su ga pljucali svi, od narodnjaka, priko zaljubljenika u cesara austrijskoga i kralja srpskoga, do komunista. Do danas se ništa ne zove njegovin imenon. E baš zato je meni drag.
Od Keruma, kojega ankete već sidaju u fotelju, ne bi bilo u redu tražit da spiska šolde na Split, jer bi mu sugrađani koje sad zapošljava ostali na ulici. Najviše me straj da ne koristi poziciju za svoje posle, to mu već nabijaju na nos. Ako ima soli u glavi to ne bi smija činit, jer bi onda prokocka imidž (kome drag, kome mrzak - nema ravnodušnih) osebujnoga poduzetnika. Ljudi koje bi on doveja u Banovinu isto nisu političari, a koliko su stručni samo on zna.
Kuretova ekipa je grozna, tek ćemo spoznat urbanističke zločine koje su napravili. A on sam nije loš, onako jedno tiho splitsko dite. Razumi se u jidra, vitre i more, zna reć par pristojnih besidi, ne izgleda ka lisac u kokošinjcu. Ma špirita mu fali, a bez toga ne moš užgat Splićane.
Ostojić je duže od njih u politici, malo je bija zastupnik norveškoga bakalara i hrvatskoga Sabora, malo je čuva gradsku imovinu, malo kačija žandarsku značku na prsi. Svačin se bavija, a najviše je iskočija ka izviđač, cili Split ga po tome zna. On o sebi:
- Mogao bih živjeti u kući u Dugopolju koju sam naslijedio od majke, ali živim u Splitu jer mi to odgovara.
Iz toga se čita odlučnost. Samo da ne plače po novinama ako ne bude izabran, ka za miston šefa od pulicjoti, kad ga je politika skinila. Ne bismo to opet izdržali. U tome slučaju ipak bi mu bilo bolje priselit u Dugopolje.
Eto trojke dosadašnjih, a moj kružić još nije učinija križić. Još zbog jednoga prijedloga: a zašto ne bi poteštatica bila Ona! Jedna lipa, draga, moderna i nadasve pametna ženska glava! Bar da je pametna, eto, sve drugo otpišite. Libela.org, portal za rod, spol i demokracija popisa je sve kandidatice i gradonačelnice u državi; ima ih Zagreb, Komiža, Dubrovnik, Bjelovar, Sinj, Rijeka, Šibenik… A mi zapeli na ova naša tri muška!
Split čeka magiju da bi se maka iz mriže dosade, apatije, nekvalitete života i loših (muških) uprava. Sve smo ih izvrtili, niko nije ima štapić. Možda je magija kod Nje. Ko je Ona? Ne znan, ali mora je bit. Split je dosad između svih priora i potestata, rektora, konzula, comesa i knezova, sudaca upravitelja, načelnika, predsjednika skupština i gradonačelnika, ima samo jednu šeficu, Gordanu Kosanović krajen osandesetih. U dvi iljade godin jednu! Daj, ti draga, ako ovo čitaš, kandidiraj se. Možemo mi volit Split koliko oćemo, o njemu filozofirat i potuć se za njega ako triba. Ali ovde reda može učinit samo ženska ruka, pamet, intuicija. Onda vidiš koliko nan je loše… Bolesnome ditetu triba mater.

komentari (2)

18.2.09

Bili cirkus

Objavio damir šarac |




U mome gradu snig! I onda me naša studentska pametnica Nikola Bojić, s velikin snigovitin iskustvon iz Zagreba, telefonon pita: 'Jel taj snig čemu?'
Da jel čemu snig u Splitu?! Ovo šta nan je na krilima bure zalepršalo par centimetri, drugome bi mistu, tvome trenutnome školovalištu recimo, bilo ka izist bili namaz na kruvu, ali nama je festival! Sanremo, Rio, Cannes, koji oćeš. Oni odviju crveni tapet pa rade makakade, a nama pade s neba čisti, bili. Recimo, ovi put. Ima san ritku sriću dočekat ga u noći s utorka na sridu. Oko dva i po počela ga je bura zapuvavat u ponistre ka iz Bandićeva topništva na Sljemenu.
- Asti mater – reka san sebi – ovo će sutra bit cirkus, ladno je za popizdit, uvatit će se… I još je prije roskala kiša, tako da će i ledit!
Još san dva, tri puta izaša na ponistru, vidit moju Plakalušu i Gripe pod bilin praškon, i lega cereći se, ka dite kad zna da će mu sveti Nikola ujutro napunit bičvu. Cili Split rče i puše pod jorganima, koliko ih je sad bezbrižnih šta će sutra puzat okolo, vatat se di mogu i gobavi odit koračić po koračić. A među njima i ja. Jo da sad znaju šta in se sprema…
- Biće smija, biće svega – mantra san do sna, i navija mobitel malo ranije ujutro. Da se ne bi slučajno otopilo.
I nije. Bacija san pogled vanka. Bili krovi. Oni fiški, zdravi vonj, arja di neve… Brzo natrag u posteju, slušanje Radio Splita. E, to je snig u mome gradu! Jadran Marinković izvišćuje: ranjeni, razbijeni, stučeni, ne izlazite vanka ako ne tribate, ne vozite auta, u spizu šaljite mlađe, držite se za zide… Javlja u eter jedan šofer da svit ne hoda po trotoaru, nego po ulici di je razgaženo.
- Ne moren ni volan okrćat, javi da se maknu ća… - krivi se u slušalicu.
Ima još: na Hitni kirurški dolazu slomivenih udova i glava. Autobusi ne mogu vuć uzbrdo, ni skalavat se nizbrdo. Škole vraćadu dicu doma, neće ni sutra morat doć. Cestari su u šoku, posipadu di mogu, iznenadilo ih je. Ka i uvik. A pet dana prije su meteorolozi zvali baš ovakvo vrime.
Sad su javljanja dopisnika amatera sa škoja i iz Zagore. Svugdi isto, ceste ne radu, dica ostaju doma, pruge ne vozu. Šolta je ka i obično prošla najboje: put njih ne vozi trajekt, a nestalo je i letrike. Šta će in letrika, imaju deset centimetri sniga, neka se vanka vesele, kad će ga opet vidit… A šta bi u Splitu činili, tamo je tek ajme.
Dosta san čuja, triba izać dok ne dignu vojsku i svitu narede da se bez panike uputi u skloništa...
Kad je snig, vadin visoke postole sa čepima i špigetama od metra, koje su samo za snig, i zato su više od deset godin ka nove. Koliko je u nas sniga, možedu me i ukopat u njih, još ćedu sjat. Prije njih duge mudante i ski bičve, isto za najledenije dane, pa košuju i par džemperi. Plus dodatna oprema: kapa, rukavice, šjalpa. Ovo oblačenje traje po ure, isto ka astronauti kad navlače robu od folije za ić vanka varit svemirski brod.
Isprid kuće susida posipa skale s dva kila kuhinjske soli. Pametna žena. Govori mi kolega Petranović da je jutros njegova susida skale prid portunon prolila vrućon vodon. Da se otopi led. Pa kad se uvatija njezin, nisu mogli izać satima priko praga...
E, vanka nije lipo! Ona kiša i snig su se zaledili, pari se da hodaš po mokrome zrcalu. Mala falinga, i na tleju si, mrtav.
- Raširi ruke, stope spuštaj odozgar, drž se blizu zida, malo gujcu natrag da te ne itne na škinu, boje past na prsi, moš se onda dočekat na ruke – stara je splitska škola bontona na snigu.
Kad te neko zove dok voziš, samo mu zavičeš: 'Vozin!', pa prikineš. Sad odsičen: 'Odan, zvaću te!'
Tako san se, druže moj, dovuka do prve kave najbliže kući. Ludon srićon, eto busa; osamnajsticu nikor ne more štopat, nema toga Sibira.
U gradu je druga pisma, tamo se već prilično otopilo, pa je ostala bljuzga. Je ti Dioklecijan pametan, u ciloj je toploj Dalmaciji naša najtoplijih par stotin metri za učinit vikendicu oko koje se ne vata led. Pazar pust. Get pust. Kafići pusti. Pjaca pusta, Riva pusta, u Marmontovu ni Feđe Klarića. Šta je ovo, kuga sve pomorila…
- Bila su tri Japanca, jel moš virovat?! Inače niko pametan. Doma stat – izvistija je s periptera noncul Braco Crnogorac o vižitama na kampanel.
Po gradu tumaraju fotografi, ovo je njijov dan. Paun Paunović obeća je par umjetničkih, nikako kičave snigoviće, evo ti ih gori. I kapo ovogodišnje maškarade Željko Hajsok s pratnjon luduje. U Krnjevalu je cili Split navuka bilu masku. Obuka se u Moskvu.
Jedva san naša par ljudi za sest. Svi smo na medice i rakijice, triba nan antifriza, tanki su čaj i vrila čikolata za ledenu bajku. Triba li reć da se govori samo o jednome. I ponavlja Smojina baza kako je po snigu uvik on iša u spizu. Jer ako se Ona slomije, ko će kuvat?!
Ladno je. Bura pere uši. Smrznit će se ova vodurina po podu. Nebo je 'u jaje'. I sutra će padat, buretina će još puvat. Više nije smišno. A ti moj Nikola, da jel čemu…

komentari (1)

17.2.09

Prokockani konfin

Objavio damir šarac |

U mome gradu se velika glupost dogodila prije 23 godine, u veljači 1986. Iz razloga, koje bi danas mogli smatrat opravdanima, stara familija, složna skoro dvi iljade godin, raspala se na Split, Kaštila, Solin i Zagoru. Tri dila velike splitske Općine smatrali su se zanemarenima (šta nije daleko od istine), pa su se voljon naroda otcipili. Sedan godin poslin utekle su i zadnje dvi ćere, Šolta i Podstrana.
Tako je Split vjerojatno i jedini veliki grad na svitu koji je sebi posika krila, satra korijene koji su ga u budućnosti tribali ranit. U to vrime nisu mislili na budućnost, pa je ona pokucala nama na vrata. Ne tribamo ić daleko; dok Zagreb grabi sve okolo sebe, baš ka i svaki grad u usponu, pa pribraja u svoj - Korčulani bi rekli – konfin, kilometrima udaljena naselja, sela i gradove ka Veliku Goricu, naš se Split lagano guši.
Ajmo u povist. Od pamtivjeka je Split, naslidivši Salonu, dopira do po Kaštili i do polovice Poljica. Prije 23 godine granice splitske Općine dosizale su do Boraje na zapad, pa duž Labina i Ogorja, na sjever do Pribuda pod Svilajon, na istok do Kotlenica, pa dalje priko Srinjina, doli Mosoron do Podstrane. Na moru je južnu granicu dilija s Vison, pravcen šoltanskoga posjeda.
E, to je već priča. Tu je bilo mista koliko oćeš za industrijske zone, trgovinu, turizam i šta ti god padne na pamet. Ne bi se uništila i iselila ova prekrasna mista i utiravali ljudi u betonske ćibe po splitskin kvartovima. Da je bilo pameti. Ali nije, Split ih je usisa, pineze ostavlja sebi, a po Zagori raspoređiva – kamenolome. Normalno da su se ovi jači pokupili čin su mogli, pa uzeli u dotu iljade kvadrata i sela koja su ih slidovala. Šta smo dobili brakorazvodon? Do dana današnjega, koliko god se vlasti trudile učinit Kaštila i Solin 'pravin gradovima', nisu se puno makli. Ostali su sedan sela i suburbij s nogama u antici. Zagora je više-manje di je i bila. Šolta i Podstrana pužu pomalo. Split se davi u betonu. Svita je sve više, padaju s neba, negdi tribaju živit, svaka se slobodna buža puni poslovno-stambenon magičnon smjeson i trgovačkin hramovima. Nabija se nogama i rukama, a sivi kvadrati s pogledon na ništa koštaju ka na Beverly Hillsu.
Svaki normalan grad ima industrijsku zonu. A di je splitska? Zakržljala okolo Sjeverne luke, ucrtana još tridesetih godin XX. vika, kad se usidrija Škver u Supaval, pa se nadožuntavala kroz socijalističku industromaniju, i na kraju prilila po ciloj Kaštelanskoj vali. Vrag je sve odnija devedesetih, i onda su nan se otvorile oči. More! Elitna stanogradnja na Stinicama, Brodarici, u Sjevernoj luci. Pa normalno, tamo nije ni misto fabrikama, jer će stambene zgrade tamo bit prvi red do mora, isto ka one na Žnjanu i Bačvicama! Samo će gledat na sjever, isto ka i Supetar, Mirca, Vis, Jelsa, Stomorska… Pa šta jin fali?
Koji je to grad bez industrije, onda? Kažu današnji vođe; nama je Dugopolje industrijski trbuj Splita. Je, aha! Ol će Dugopolje Splitu dat svoj nabubrili proračun?! U infrastrukturu su na račun industrijske zone uložili 140 milijuna kuna! Ej Miki, koja je to lova! Za razliku od Splita izgradit će - bez da ih zasvrbi - stadion za pet i po iljad gledalaca. Digli su novi vatrogasni dom, napravili prostora za 80 pogona, imaju dnevnu novinu, gradit će akvapark i hotele, stipendiraju i sponzoriraju na sve strane, ne znaju di će s pinezima… Falu se da su investitori tamo ulili oko tri milijarde kuna, sve na tri ijade i nešto stanovnika. A Splićani ih mogu samo gledat, i to priko jednoga grada, Solina, i još jedne općine, kliške. Daleko je Splitu dugopoljski trezor, a nema ruke kojima bi ga dobavija.

komentari (0)

2.2.09

Nebo deri, šolde žderi!

Objavio damir šarac | Oznake: ,

U mome gradu puno velikih novitadi u malo vrimena.
Betonon je tapecirana Riva, bageron sorena Parna mastiona na Prvoboraca (ona obla plava slova nikad neću zaboravit), peron priseljena novina iza Klisa, kruzeron nadožuntan porat, pobunon pacijenata spašena ambulanta na Mertojaku da ne bude klinika za konzumeriste, ravnateljen Marasovićen strasno napumpano Rodilište da bude veće od bolnice s onin staklenin drobon, arhitekton Rošinon zazelenjen i nabubren hotel Marjan. Izvučen iz Kerumova rukava Joker, pa napunjen kinima, modon i sviton. Rektoron Pavićen su studenti istirani iz restorana u centru, a ministron Primorcen su utirani u Kampus. Uz poštovanje starih užanci u gradnji; vidi se da će bit isti Get. Zrakon se prema njima pruža most sa Splita3.
Librima je napunjena nova biblioteka na Pojišanu. Minama su štopane operacije na Matejuški, jubavi mojoj. A do nebesa se zaorija Klerikat fratarski na Trsteniku, brzo, najbrže, da je zaboravija na zemaljsko i nema pristupne ceste. Premijeron Sanaderon je vraćen Dračevac za nove građevinske magle. Poduzetnon mišalicon nabetonirano je još novih zgrada, poslovno-stambenih, i još će. Uništeno je radi toga nešto parkova i ledina, i još će. Na sve to diglo se nešto naroda, par stotina. A oće li još i kad će, nikome nije jasno.
A svima, baš svima je jasno di smo primili najveću stvar; u škversko debelo crivo zabili smo dvoranu, najveću našu ikad. Najskuplju ikad. Najgrublju ikad. Po meni, a to onda nije obavezno mislit. Možete mislit šta oćete, a ja samo ono šta san vidija, čuja, pročita, taka.
Samo dvorana košta 50 milijuna eura, a sve skupa 140 milijuna. A parkiraš kilometar dalje, oko Poljuda i po Skalicama. Kad se malo u njoj bolje osvrneš, to je ka jedan betonski oblik 'nešto' sa katrigama na slaganje i guranje. Doli teren, gori ekran, i to je to. Najsmišniji mi je VIP-salon. Fini pjati, kamarjeri, šampanja, kavijar. I njima su povrj glave te cijevi od govan i letrike, ka i nama u dvoranu. Koja narodna pravda!
Onda, sve mi pari kupljeno u Kineza; prvo šta san ubra je da ni pisoari nemaju bar onu malešnu oznaku proizvođača pri vrju, koju fiksiraš dok pišaš. Isto je i s lavandinima, hodnicima, nalivenin podima, pašamanima od sirovoga željeza, plastičnin konfekcijskin stolicama. Izvanka obložena u ruzinavu mrižu, iznutra oblipljena instalacijama.
Nije meni krivo da imamo novu dvoranu, krivo mi je da imamo novu ovakvu. I svrbe me te puste nule koje će građani plaćat trideset godin. Najam je po zlato - kad nema Thompson šoldi, a on već odavno može pitat pošto Split - ko će od pivačke sitneži skupit te puste pare. Jedino bi moga Zlatko Sudac, on čini i veće stvari. Da je on prvi uliza u nju ove zime, možda se ne bi ulegle tribine. Ako su se uopće ulegle, jer gospodari tvrde da ništa nije bilo. Ono šta su evakuirali svit koji je platija biljete, šta su je prikrili lancunima i stavili ispod potpornje je ništa. Niko nije vidija. Ka ni krov zagrebačke dvorane koji bi se moga prosest ako padnu na njega tri pahulje više. Ka ni odlipljeni pod na svitskome polufinalu.
Sad ćemo vidit kako ćemo je punit ubuduće. Oćemo sto posto bude li mukte upad. Jer za karte od 300 kuna malo će ih se grijat u Lori...
Kad si unutra lipo je, toplo, nekako smo stisnuti, odma je lakše, javljaš se poznatima.
'Eeej brale, eej, alo, neka smo i ovo dočekali...' 'Koje Gripe, a? Jebo starudiju.'
A di su moje Gripe, oni bili galeb... Pa još kad kažu da je bolje nego prije. Pa normalno da je bolje kad je zadnja dvorana napravljena prije 30 godin, i do danas je ostala ista. Staromodna, ali duševna. Uostalom, šta joj fali?!
Ova u Lori srićon je ukopana, pa ne strši. Bit će kompletna kad joj se prilipi trgovački hram. I za dolče – neboder, najviši u Dalmaciji. Sto metri u zrak, miljun kvadrata! Koja srića, sve će se splitske firme unutra moć utirat. Kampanel od crnoga stakla u slavu božanskoga kapitala vidit će se iz Italije, kad ono učine bura. Itnit će se onda moć splitskoga barjaka na daleko. Ili će se viti, il ga neće biti!

komentari (4)

Pretplati se na: Postovi (Atom)
Pretplatite se