6.4.09

Filozofija bržole

Objavio damir šarac |


U mome gradu tiho, tiho. A vijesti iz Zagreba adrenalinske: neka smo i to dočekali. Mlada pamet, studentarija, propela se. Čak nije toliko bitno za šta prosvjeduju, važno je da in se u mozgovini dogodila električna reakcija i užgala se lampica za uzbunu.
'Nepravda! Nepravda! Na noge se!', zasvitlilo je u mudrin glavicama. I digli su se, zauzeli faks, blokali nastavu, pa čak i dil profešura nagnali da konačno kažu šta misle. A ko bi triba, ako oni neće; odgajaju se za slobodnomisleće, pa ako in nije pravo, nekako moraju reć. Napisat na zid. Razbit ponistru. Uzet megafon. Bilo šta, samo ne mučat. Šutnja za vrime nepravde je stanje najvećega poniženja koje čovik može proživljavat. A studentska šutnja za vrime nepravde je najcrnji mrak uma. Koja filozofika, a?
I baš lipo šta su se digli filozofi. Neka su i materijalni razlozi, tražu besplatno školovanje, ali kad jedanput nauče reć šta ih boli, valjda će uvik znat. I protiv bolonjskoga sustava, zaglupljivanja društva, robovlasničkog kapitalizma, okupacije prirode... Ima u nas materijala za prosvjede, mogli bi cilu godinu samo mitingašit.
Zagrebačkim pametnicama pridružile su se i zadarske, skupa s predavačima. I čekan, vrtin po netu, privrćen forume, pritišćen po teletekstu... Ali ništa. Di su? Šta čekaju? Nije mi jasno... Od splitskih studenata ni riči. Govorilo se 'ne možeš od građevinaca, tehničara, ekonoma i pravnika očekivat nadgradnju'. A to je bilo onda. Sad i Split ima filozofiju, akademije, medicine. Pari mi se, dvadeset iljad studenata. Mladih ljudi, u godinama za koje je prirodno da su buntovne. Da teže 'višem cilju'.
Da imaju svoj klub, radio, novinu, tribine, koji koncert. Dvadeset iljad glava koje niti vidiš niti čuješ da postoje.
Evo ih! Zadnji tekst o traženjima st-sveučilištaraca, nalazin u 'Slobodnu' od prije desetak dana: 'Splitski studenti bi u menzama veće bržole i Lino-ladu'.
Lipo. Odlučno. Revolucionarno. Ne more se gladan u rat s Ministarstvon. Pitan savjet od studenta.
- Vidi, Maslowljeva 'Hijerarhija potreba' na prvo misto stavlja fiziološke potrebe, ka spizu i vodu. Onda ide potriba za sigurnošću, pa društvene, osobne potribe, vlastiti razvoj...- uči me student Bašo.
- Maslow? Ma maslaš me. Onda su splitski studenti ispravni po svin znanstvenin nalazima...
- Ozbiljno. Puno ih radi nešto da bi mogli platit faks, nemaju vrimena za posvjede. A onda, svak misli na sebe, jer je takvo društvo. Ako misliš na druge onda si 'budala i neradnik'.
- Bome, lipa nauka. Onda su eurokrem i krafne isprid svega. I pet kuna materinih za kavu.
Naljutija me u dvi rečenice. A opet su u pravu. I Bašo i Maslow. Kako će splitski studenti bit drugačiji od okruženja. Mi šutimo i pizdimo sebi u bradu, dok nan ruše grad, gaze Rivu, nasipaju Bačvice, dave nas u neredu i betonu. Kad ti zločini svrše, onda se digne šačica zabrinutih, a oni sa štekata s materinon kavon prid sebon, mrse: 'Redikuli...'
Evo i Riječani najavili pokret otpora. Bravo Splite, ne daj se isprovocirat!

komentari (4)

6.4.09

Prokurbative

Objavio damir šarac |


U mome gradu na smrt je bolestan jedan trg. U stvari, nikad pravo nije ni bija sasvin zdrav. Dilon je izgrađen 1867. godine, a dovršen pedesetak godin poslin. Središnja zgrada bija je lipi teatar, prvi splitski, dva puta većega kapaciteta od sadašnjega, s oko 1300 katrigi.
Ova je mediteranska pjaca, građena po uzoru na venecijanske Procuratie, završavala klasicističkon Monumentalnon fontanon, spomenikon vodi s Jadra koja je u vazda žedni grad dotekla poslin ijadu i po godin.
Bilo je zamišljeno da pod crveno-bilin kolonadan radi 28 butigi, a kad bude više pinez, da se natkrije krovon od cakla.
Je, malo sutra. Scenarij je iša ovako:
Teatar je izgorija 1881. godine, baš u vrime kad je tadašnji gradonačelnik Ante Bajamonti, koji je i poveja ovi projekt, izgubija vlast u Splitu. Tako kazalište nikad nije obnovljeno, nego su narodnjaci učinili novo, manje na Dobrome. Split je u ta doba ima deset puti manje stanovnika, a teatar je bija stalno pun. Danas? Pitajte one šta radu tamo...
Poslin je u tu zgradu uselilo kino Marjan, pa ga je kupija privatnik: kad otkrije da kina više ne donosu lovu, zatvorit će ga. Pa ćemo imat najveću butigu od postoli u Dalmaciji. Ne virujen da će bit kabare... A vi?
Butige nikad nisu proradile s unutrašnje strane, mada ideja ovakvih građevina to propisuje. Izila ih je Marmontova. Šta je najgore, kroz natkrivenu zapadnu stranu, zavidali su se štekati od hotela i picerije, a s istočne jednin dilon od pašticerije. Ko će ih ikad potirat od tamo?
S vrimena na vrime prilipi se kakvi šator ili žalostivi luna-park. To je sve šta smo uspili smislit. I zjog za balote i odbojku na salbunu. Bome, pravi sadržaji za jedan gospodski trg.
Fontana? E, o njoj se više sve zna. Njezino miniranje i mrvljenje u žalo uza zvuke armonike 1947. godine, isporučilo je Splitu dijagnozu jedne vrste ludila koja je jedinstvena u obitelji svitskih gradova. Rušu se spomenici, poprsja i logori, ali fontane... Ej?!
Da ta bolest ima i posljedice mi smo živa potvrda, još se svi političari boje spominjat Bajamontušu. Zašto?
Hotel Bellevue na varoškoj strani pjace jedini je kakav-takav sadržaj. Ali na šta sliči, jadna mu majka?! Ne zna se ni čigov je.
Vizavi se uglavila Porezna uprava. I to je ridak primjer u svitu da činovništvo guli narod iz prvoga reda do mora.
Ono šta se ne vidi, ali se ćuti, i po čemu je ovi trg bar kroz par lita probija tvrde granice komunističke Jugoslavije - festival mediteranske pisme - zauvik je zamuka. I boje mu je da muči i sića se onoga doba, nego da arlauče bez sluha i stila ka zadnjih dvadesetak godin.
Ka cukar na kraju; lani u ovo doba na nježni kameni pokrov umarširala je teška mehanizacija Sajma brodova i taštine. Šleperi i dizalice kalavali su višetonske betonske blokete po saližu. Ploče su upale, popucale, šef parade Vicenco Blagajić, obeća je popravit. Kako onda, tako i danas. Prijatelji baštine pisali su konzervatorima, oni su protestirali, a poteštat Ivan Kuret nije ni zucnija. Moga je poslat 'službe', a one popravit taj jad i račun odaslat 'Profectusu'. Ali ujija je vuk tovara.
Gledaš gradove kako se kurče s puno manjin nego šta mi imamo, ma ni mirit se ne mogu, ali pune su in prsi kad pričaju o svome. Obnavljaju, filozofiraju, skupo prodaju štorije. Mi? Evo odličnoga primjera; sori, užgi, minaj, razbij, ulupi, prokurbaj...

komentari (1)

3.3.09

Tucanje po plažama

Objavio damir šarac |


U mome gradu kiperiraju se plaže. Počelo je s Firulama. Komunalci su novinarima prodali priču kako će se uz rub pitoreskne pješčane plaže, ili onoga šta je od nje ostalo, nabetonirat put širok četiri metra! To je šire nego tri dila dalmatinskih cesta. A za šta? Bokun šugamana i pješački prolaz. Ma dajte, lovite rake govnjare. Koliko je komunalcima stalo do Fira vidi se zadnjih godin; lažine je do kolina, tamo prema POŠK-u bespravno su nasute tone materijala i na njih postavljeni štekati, pa je nestala cila jedna plaža. Od tamo more navalja stine na salbun, staklo i škovace prosute su svugdi, totalan nered vlada. I onda se plažobrižnici site: betona, nalivat ćemo ka šta smo sve nalili. Ka šta su od Bačvica učinili betonske pontone sa sadržajima koje opisuje samo jedna rič: ciganluk.
Onda su se na Bačvicama jednoga petka popodne, kad su inspektori već na selima, a dežurni spavaju, pojavili kamioni puni žala. Poslala ih 'Splitska kupališta', koja bi se, ime in govori, tribali brinut da se kupamo u miru Božjemu i čistome moru. I zasuli Željezničara, ne salbunon, nego tucanikon, onin grubin, za temelje cesta. Pješčanu plažu zasipaju tonama tucanika! Pa čekaj, al to žalo neće more raznit po cilome pijesku? Kažu da se više ne smi uzimat salbun iz Neretve, pa nema za dohranu. Al ko je dohranjiva zadnjih par iljad godin, pa nikad nije nestalo pijeska? Možda san skroz glup po tome pitanju, ali volija bi znat...
Tili su nastavit na Ovčice i Firule, pa su stali. Štopa ih je gradonačelnik Kuret. Razabra je da u kriku prosvjednika - građana ima zrno pameti, i tako iznenadija sve oko sebe. Jer je inače Banovina bezgrešna, štagod mi mislili o kurbarijama koje se tamo smišljaju. Čoviku se učini, pa neka ga sto puta proglase konzervativnin i nestručnin, da sve šta splitski banovinski 'stručnjaci' taknu, ide u vražju mater, izgubi ono malo šuga, kap Mediterana, zrno dalmatinske ljupkosti u malenome. Ako još ne virujete, eto fotografije sa strane. Sliči li ovo na Bačvice kakvih se sićate od lani?!
Ajde ti znaj da se Željezničar ne zasipa da bi novi hoteli poviše Bačvica dobili plaže i digli gradaciju. Ajde ti znaj da se Fire ne šire radi onih temelja kraj skalinade koja vodi gori (čiji su, šta su). A možda je ipak samo prihrana...
Sve isto, plažobrižnici, ne spašavajte više ništa. Tucajte na drugin mistima.

komentari (4)

22.2.09

Nju za gradonačelnicu!

Objavio damir šarac |

U mome gradu na vidiku su izbori. Sad je nova moda; više niko ne šljivi stranke, napet je samo prvi čovik. Dnevno bar pet puta u uvu isto pitanje – a za koga si ti?

Onaj šta te pita ima svoga kandidata, ali eto, želi čut i o ovima drugima nešto, jer nikad ne znaš… I šta reć? Ka i uvik – neman pojma! Tri su izbila na čelo svojih kolona; Kuret, Kerum i Ostojić, imena su koja će nan se do izbornoga kružića popet na vrj glave. Za svakoga bi moga nać sto dobrih riči i isto toliko loših. Svakome od njih zamiran puno toga, ali virujen i da svako mora dobit šansu, mora bar misec dana radit neki posal da bi znali kakvi je. To šta je Kerum poduzetnik ne mora nužno bit loše. I Ante Bajamonti je bija bogatun, likarstvon za koje se školova bavija se kratko. Draže su mu bile dionice i građevine, a računi mu nisu prolazili Austro-ugarske revizije, politički neprijatelji su ga optuživali za mutikaštvo. Pa je osta zapamćen ka poteštat koji je od prašnjave varošice učinija grad; donija mu vodovod, teatar, lukobran, plin, Prokurative… Zapleten u velike računice, svoje je bogatstvo spiska. I poslin su ga pljucali svi, od narodnjaka, priko zaljubljenika u cesara austrijskoga i kralja srpskoga, do komunista. Do danas se ništa ne zove njegovin imenon. E baš zato je meni drag.
Od Keruma, kojega ankete već sidaju u fotelju, ne bi bilo u redu tražit da spiska šolde na Split, jer bi mu sugrađani koje sad zapošljava ostali na ulici. Najviše me straj da ne koristi poziciju za svoje posle, to mu već nabijaju na nos. Ako ima soli u glavi to ne bi smija činit, jer bi onda prokocka imidž (kome drag, kome mrzak - nema ravnodušnih) osebujnoga poduzetnika. Ljudi koje bi on doveja u Banovinu isto nisu političari, a koliko su stručni samo on zna.
Kuretova ekipa je grozna, tek ćemo spoznat urbanističke zločine koje su napravili. A on sam nije loš, onako jedno tiho splitsko dite. Razumi se u jidra, vitre i more, zna reć par pristojnih besidi, ne izgleda ka lisac u kokošinjcu. Ma špirita mu fali, a bez toga ne moš užgat Splićane.
Ostojić je duže od njih u politici, malo je bija zastupnik norveškoga bakalara i hrvatskoga Sabora, malo je čuva gradsku imovinu, malo kačija žandarsku značku na prsi. Svačin se bavija, a najviše je iskočija ka izviđač, cili Split ga po tome zna. On o sebi:
- Mogao bih živjeti u kući u Dugopolju koju sam naslijedio od majke, ali živim u Splitu jer mi to odgovara.
Iz toga se čita odlučnost. Samo da ne plače po novinama ako ne bude izabran, ka za miston šefa od pulicjoti, kad ga je politika skinila. Ne bismo to opet izdržali. U tome slučaju ipak bi mu bilo bolje priselit u Dugopolje.
Eto trojke dosadašnjih, a moj kružić još nije učinija križić. Još zbog jednoga prijedloga: a zašto ne bi poteštatica bila Ona! Jedna lipa, draga, moderna i nadasve pametna ženska glava! Bar da je pametna, eto, sve drugo otpišite. Libela.org, portal za rod, spol i demokracija popisa je sve kandidatice i gradonačelnice u državi; ima ih Zagreb, Komiža, Dubrovnik, Bjelovar, Sinj, Rijeka, Šibenik… A mi zapeli na ova naša tri muška!
Split čeka magiju da bi se maka iz mriže dosade, apatije, nekvalitete života i loših (muških) uprava. Sve smo ih izvrtili, niko nije ima štapić. Možda je magija kod Nje. Ko je Ona? Ne znan, ali mora je bit. Split je dosad između svih priora i potestata, rektora, konzula, comesa i knezova, sudaca upravitelja, načelnika, predsjednika skupština i gradonačelnika, ima samo jednu šeficu, Gordanu Kosanović krajen osandesetih. U dvi iljade godin jednu! Daj, ti draga, ako ovo čitaš, kandidiraj se. Možemo mi volit Split koliko oćemo, o njemu filozofirat i potuć se za njega ako triba. Ali ovde reda može učinit samo ženska ruka, pamet, intuicija. Onda vidiš koliko nan je loše… Bolesnome ditetu triba mater.

komentari (2)

Pretplati se na: Postovi (Atom)
Pretplatite se