U mome gradu u zadnjih misec dana dva puta se ukazala Šjora Demokracija. Ona neka izvorna, profešuri bi rekli grčka, a skeptici da je ni onda nije bilo, ali je lipo čut. Nazovimo je mi mediteranska, a shvatimo je tako da se u dvoranu ili na pjacu skupi svit različitih struka, klasa i porijekla, pa pričaju šta in god padne na pamet, a ostali plješću ili in zvižđu. Prošlo je ili nije, nema trećega. Uz jedan uvjet: da beside pametno, da se držu teme i da se ne ponavljaju.
Prva je bija studentski plenum na Pravu; lipši prizor od petstotinjak mladih glava koje ne upadaju jedni drugima u rič, pokušavaju bit ozbiljni i nešto pametno reć, najlipša mi je slika ovega prolića.
Kome je pala ideja da se kandidati za poteštate suoče prid rajon na Peristilu, svaka mu čast. Točno u podne zazvonilo je sa svetoga Duje, a na pozornicu su se uspeli Ranko Ostojić i Ivan Kuret. Željko Kerum nije doša, jer da mu se ne da svađat. Stoji i ta, jerbo se ništa puno pametnoga nije ni čulo tamo. Da me poslin po ure ko pita šta nude ova dva u tamnin veštitima u ringu, koje su njijove ideje, u čemu će nan bit boje, i di će Grad profitirat, ne bi zna šta ću reć. Neman pojma. Od pustih riči, vike, upadica i glende, nisan upamtija ništa. Ili sam glup ili stvarno ne razumin politiku.
Ali ovi mi se komunalni sabor masu svidija. Je da su SDP i HDZ poslali svak svoju mašu, koje su se krivile, skandirale, pljeskale i unjkale, ali opet se skupila većina običnih građana željnih svoje fete vlasti. Kerum nije bija zaboravljen, pojavila su se petorica momaka u njegovin majicama i s žutin kesama, pa nan je bija u mislima. I baš je šteta da radi vježbanja demokracije nije doša, jerbo ova dva imaju sličnu priču: nije tako, nego vako i ko je više da dosad, a ko će manje uzest odsad. Ka da nismo u poltronan već vidili i jedne i druge. Samo, straj me da se nećemo usrićit ni ovi put, ma kojega da okrunimo. Nas cirkus tek čeka.
Vidilo se puno poznatoga svita na Peristilu, i bivše gradonačelnike Škarića i Buličića, nešto poduzetnika i profešura štrajkaša, dvostrukoga prvaka svita u bacanju papirnatih aviona Jocu Kozlicu, a najviše novinara. E, bili su i studenti, raširili su transparent tanke rime 'Politike mitom promjene guše, nezavisni studenti oboje ruše'. Mogli su i boje. I pod suncen u ćiverici falilo je još nešto: tribali su i građani moć postavljat pitanja. A vajalo je zvat i druge kandidate, ova tri su se baš namečili da među sobon izaberu šefa. Tako san na ovin izborima prvi put vidija i nešto za sebe: da političari stanu prid svit i rečedu šta imaju. A čeljad da njih pošalje u onu stvar ili in zaplješće. Srića bi bila totalna kad bi tako činili i poslin, kad usele u Banovinu. Po starome principu: tešta a tešta!
Prva je bija studentski plenum na Pravu; lipši prizor od petstotinjak mladih glava koje ne upadaju jedni drugima u rič, pokušavaju bit ozbiljni i nešto pametno reć, najlipša mi je slika ovega prolića.
Kome je pala ideja da se kandidati za poteštate suoče prid rajon na Peristilu, svaka mu čast. Točno u podne zazvonilo je sa svetoga Duje, a na pozornicu su se uspeli Ranko Ostojić i Ivan Kuret. Željko Kerum nije doša, jer da mu se ne da svađat. Stoji i ta, jerbo se ništa puno pametnoga nije ni čulo tamo. Da me poslin po ure ko pita šta nude ova dva u tamnin veštitima u ringu, koje su njijove ideje, u čemu će nan bit boje, i di će Grad profitirat, ne bi zna šta ću reć. Neman pojma. Od pustih riči, vike, upadica i glende, nisan upamtija ništa. Ili sam glup ili stvarno ne razumin politiku.
Ali ovi mi se komunalni sabor masu svidija. Je da su SDP i HDZ poslali svak svoju mašu, koje su se krivile, skandirale, pljeskale i unjkale, ali opet se skupila većina običnih građana željnih svoje fete vlasti. Kerum nije bija zaboravljen, pojavila su se petorica momaka u njegovin majicama i s žutin kesama, pa nan je bija u mislima. I baš je šteta da radi vježbanja demokracije nije doša, jerbo ova dva imaju sličnu priču: nije tako, nego vako i ko je više da dosad, a ko će manje uzest odsad. Ka da nismo u poltronan već vidili i jedne i druge. Samo, straj me da se nećemo usrićit ni ovi put, ma kojega da okrunimo. Nas cirkus tek čeka.
Vidilo se puno poznatoga svita na Peristilu, i bivše gradonačelnike Škarića i Buličića, nešto poduzetnika i profešura štrajkaša, dvostrukoga prvaka svita u bacanju papirnatih aviona Jocu Kozlicu, a najviše novinara. E, bili su i studenti, raširili su transparent tanke rime 'Politike mitom promjene guše, nezavisni studenti oboje ruše'. Mogli su i boje. I pod suncen u ćiverici falilo je još nešto: tribali su i građani moć postavljat pitanja. A vajalo je zvat i druge kandidate, ova tri su se baš namečili da među sobon izaberu šefa. Tako san na ovin izborima prvi put vidija i nešto za sebe: da političari stanu prid svit i rečedu šta imaju. A čeljad da njih pošalje u onu stvar ili in zaplješće. Srića bi bila totalna kad bi tako činili i poslin, kad usele u Banovinu. Po starome principu: tešta a tešta!
